|
Vladimir Vasić
Rođen je u Šapcu 8. avgusta 1842. godine. Osnovnu školu započeo je u
Loznici, a nastavio u Šapcu. Gimnaziju je učio u Beogradu.
Pesme je počeo da piše rano, još kao gimnazijalac. Najstarija
njegova sačuvana pesma je "Oj, dušice", koju je napisao 1859, sa
sedamnaest godina. Prvi objavljeni stihovi pojavili su se 1960.
godine u beogradskom listu Svetovid. Sve svoje pesme od početka je
štampao Vukovim pravopisom.
1861. napustio je gimnaziju i ujesen stupio u vojsku. Sledeće godine
bio je poslat kao državni pitomac u Berlin, u prusku vojsku. 1864.
godine premešten je iz Berlina u vojnu školu u Erfurt. Tu je počeo
prikupljati i sređivati svoje pesme s namerom da ih objavi u zbirci.
Ubrzo nakon toga razboleo se od sušice i vratio kući. Umro je u
Loznici 22. avgusta 1864.
Vasić bi kao pesnik sigurno ubrzo bio zaboravljen da njegov otac i
Stojan Novaković nisu prikupili Vasićeve stihove objavljene u Dan-ci
i sačuvane u rukopisu i objavili kao knjigu 1865. godine.
Iako Vladimir Vasić nije bio naročito darovit i plodan pisac, ime mu
je očuvala i donela slavu jedna-jedina pesma – "Nek vidi dušman" –
na čije stihove je Davorin Janko komponovao muziku. Čuveni stihovi
Što ćutiš, ćutiš, Srbine tužni učinili su je jednom od najpoznatijih
pesama među Srbima u 19. veku.
|
