|
Rastko Zakić
|
|
Rođen je 1942. godine u Kragujevcu.
Školovao se u Jagodini, Belosavcima, Natalincima, Kragujevcu i
Beogradu.
Kraće vreme radio kao arhitekta, a zatim se potpuno
posvetio književnosti, publicistici i izdavaštvu. Bio je direktor i
glavni urednik izdavačkih kuća Zapis i Prima, vlasnik autorske
Književne radionice Rastka Zakića i urednik časopisa Satiričnik
Danga i Altera.
Zastupljen je u više domaćih i stranih antologija satirične
književnosti. Prevođen je na više jezika.
Za svoje knjige i akcije „nagrađivan“ je zabranama i kaznama u
smutnim vremenima, ali i mnogim pohvalama i priznanjima stručne
javnosti. Dobio je dva puta Aprilsku nagradu Beogradskog
univerziteta (za prozu i poeziju), nekoliko nagrada lista Beogradska
nedelja za novelete, nagradu Dragiša Kašiković lista Srpska reč (za
satirični aforizam), nagradu Jovan Hadži-Kostić lista Večernje
novosti za novinsku satiru. Četvorostruki je dobitnik nagrade Radoje
Domanović (lista Jež za priču i Udruženja književnika Srbije za
knjigu aforizama i dva puta za knjigu pesama). Učestvovao je i
nagrađivan na festivalima u Prijedoru, Kruševcu, Pljevljima, Šapcu i
Danilovgradu.
Objavljene knjige:
-
Na ljutu ranu ljutu travu, 1967.
-
Šund stihovi, 1972.
-
Žar ptice, 1975.
-
Kuda nas modni kreatori vode, 1978 i 1982.
-
Naopaklije, 1981 i 1982.
-
Udarci glavom, 1983. i 1984.
-
Isterivanje pravde, 1983. i 1984.
-
Antologija dokumenata Bela knjiga (sa Draganom Antićem), 1984.
-
Antologija aforizama (u agendi 20. vek), 1985.
-
Ukrštene reči, 1984. i 1985.
-
Minut do dvanaest, 1985.
-
Državne brige, 1986.
-
Moje novine (prva i druga sveska Dnevnika u nastavcima), 1987.
-
Moja vežbanka (treća sveska Dnevnika u nastav-cima), 1987.
-
(Druge) državne brige, 1987.
-
S.O.S. (sa Brankom Conićem), 1988.
-
Građanski rat u mojoj glavi, 1994.
-
Dobrovoljni izdajnik, 1994.
-
Pristojnost nalaže da se pobunimo, 1998.
-
Mi nismo krivi, 1998.
-
Ulaznica za pakao, 2000.
-
Vlasnici vlasti, 2005.
Živi u Beogradu.
|
