ETNA - br. 32, 01.12.2003.

Nove knjige

Izabrani aforizmi

Slobodan Simić
Alma, Beograd - 2002.

Život se, mnogi tvrde, sastoji od kompromisa - ali ne uvek i ne po svaku cenu. Kad je cena previsoka, to prestaje biti kompromis i dobija sasvim novo ime i značenje. Da li će u tom novom značenju poneti snagu izbora, u boljem slučaju slobodnog izbora, zavisi od mnogih okolnosti, ali i od spremnosti na nepristajanje, na pobunu, na traženje puta, pa čak i onda kada to neodoljivo podseća na Servantesove junake. Međutim, ono što u jednom trenutku izgleda kao juriš na vetrenjače, već sledećeg može postati deo jedne drugačije stvarnosti.

Kad juriša na vetrenjače,
Don Kihot oblači srpsku narodnu nošnju.

Ovaj, kao i veliki broj drugih aforizama Slobodana Simića, napisanih u vremenu beznađa, kada su ljudi iskakali iz okvira ljudskosti, mešajući pseudobajkoviti svet (koji su prethodno stvorili) sa elementima basne u inverznom obliku - govor je zamukao ustupivši mesto zverstvima - dobio je, baš kao i Don Kihot, novo ruho. 

Zbirka aforizama Izabrani aforizmi, Slobodana Simića, nastala je kao rezultat dugogodišnjeg rada i stvaralaš- tva, kada je stasavao i kao autor i kao čovek koji se ne miri sa ponuđenom ili bolje reći sa nametnutom opcijom življenja. Takav angažman je svakako doprineo da pobedi na I konkursu za satirični i nesatirični aforizam, koji su organizovali izdavačka kuća Alma i satiričnik Etna. S obzirom na to da je prva nagrada bila objavljivanje zbirke aforizama, prvonagrađeni autor se našao u situaciji u kojoj je trebalo da preda novi rukopis koji nije priveo kraju. Stoga se odlučio na solomonsko rešenje i sačinio izbor aforizama objavljenih u svoje prve dve knjige: Najcrnje je crveno (1992) i Ratni profiter (1994).

Objavljivanje knjige Izabrani aforizmi, nakon desetogodišnje distance može pojedinim aforizmima dati sasvim novu dimenziju. Neki od njih će možda izgledati manje zloslutni upravo zbog proteka vremena, a neki se mogu pretvoriti u sopstvenu suprotnost, pa samim tim dobiti i drugačije značenje. Međutim, oni vanvremeni, univerzalniji će i dalje opominjati, jer mnoge pojave koje je autor tada pokušao da demaskira i dalje su deo naše svakodnevice, možda malo modifikovane, ali i dalje pogubne. 

U Skupštinu svako može da uđe.
To je javna kuća.

Gde se mišljenja preko noći menjaju,
tu zore ne treba čekati.

I danas je svanulo.
A posle kažu da ne ispunjavamo predizborna obećanja.

Slobodan Simić poznat je i kao dramski pisac, što se može naslutiti čak iz ova tri aforizma, kojima u pet rečenica veoma efektno opisuje našu višegodišnju, pa i višedecenijsku dramu. Međutim, ono što našu dramu čini specifičnom jeste to što se svakodnevno rađaju novi zapleti, duboko isprepleteni sa tragedijom i apsurdom, a u poslednje vreme sa sve većim brojem aktera potpuno bezličnih, čija je uloga, izgleda, samo da upotpune haos. 

Kada se skinu slike, nestaju i zidovi.

Rušenje kulta ličnosti dovelo je do toga da ostanemo bez 'ličnosti', a zidovi i dalje stoje. Sada to više nisu zidine, pre liče na cirkuske šatre oko kojih se vrzma neki čudan svet koji katkad zaviri unutra, nasmeje se, uputi po koju toplu reč, potapše po ramenu najbliže izlazu i ode svojim putem. Vide da umemo da se zabavimo.

U novijoj istoriji ni jedan narod nije izumro.
To je veliki izazov za nas.

Rat je vođen bez razloga.
Izvinjavamo se žrtvama.

On je ratni profiter.
Ostao je živ.

S obzirom na naslove knjiga iz kojih je napravljen ovaj izbor aforizama, jasno je da preovladava crna boja. Da li su nas crveni obukli u crno pre nego što su ljude poslali u smrt (u rat koji nije vođen) ili je sve to zajedno posledica njihovih ružičastih snova, je pitanje na koje se može dati mnoštvo odgovora, a neke od njih dao je Slobodan Simić - ratni profiter!

Vesna Denčić

Zatvori