INverzije

Vesna Denčić
Alma, Beograd - 2003.

OGLEDALO JE KRIVO

U ogledalu ne vidi svoje lice, a blagi odraz tela razliva se kao na zamagljenom prozorskom staklu.

Leva ruka, desna ruka, leva noga, desna noga. Stoji, a igra. Igra u jeftinom oficirskom klubu, kao nikad pre. Kao nikad posle.

Prilazi joj nepoznati gospodin, sa veštačkim osmehom. U veštačkoj ruci blista veštačka čaša, sa veštačkim pićem. Namiguje joj veštačkim pogledom. 

Duboki dekolte na crnoj haljini usporava dah nepoznatog gospodina. I što joj se više približava, njegovo veštačko srce počinje sporije da kuca.

Svesna nepostojanja svog odraza u ogledalu, smeška mu se nevino. Pomilovaće je nežno, poželeti strasno i to će za njega značiti početak. A sve je, ustvari, počelo mnogo pre.

KOME SE ZALOMI

Vrabac u ruci ima tužnu sudbinu. Ne može se oteti instinktu da kljucne gospodara, a onda - ode vrat!

DOPALO BI TI SE

Trebalo je da vidiš moje ruke kako klize po tamnoj koži. Samo je jedan očnjak blesnuo u mraku. Kandžama zarivenim u tminu noći, vezana svilenom maramom, tražila je sveže meso. Bila je divlja. Bila je ukusna. Bila je moja.

Zatvori